Одржано предавање “Исламизација српског етничког простора и историја Срба исламске вјероисповјести”

Историчар и публициста Салих Селимовић одржао је 18. маја 2022. године предавање на Факултету безбједносних наука на тему “Исламизација српског етничког простора и историја Срба исламске вјероисповјести”.

Селимовић је своја историографска и демографска истраживања спроводио на простору Старе Рашке, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

У садржајном предавању, Селимовић је процес исламизације “српског етничког и културног простора” подијелио у три фазе:

• Почетна фаза која је трајала од краја 16. до средине 17. вијека коју карактеришу појединачни преласци на ислам. Према првом попису пашалука Босна, спроведеном од стране османске окупационе управе крајем 16. вијека, пописано је укупно 37000 породица, од чега свега 337 муслиманских. Слично важи и за Херцеговину.
• Главна фаза од средине 17. до почетка 19. вијека коју карактерише масован прелазак на ислам, условљен насиљем, економским и сталешким повластицама (данак у крви, исламизација на феудима).
• Касна исламизација од почетка до средине 19. вијека, коју такође одликују појединачни преласци на ислам.

Општа одлика процеса је теже прихватање промјене вјере код жена, а лакше код властеле и млађе популације.

“Иако је исламизације било и на другим просторима османске управе, она нигдје није довела до формирања нових нација као што је то случај на српском етничком и културном простору”, наводи Селимовић.

Смишљене пропагандистичке конструкције попут великосрпске хегемоније, богумилства, затим индоктринација и незаинтересованост становништва довеле су до краткорочног успјеха носиоца бошњачке националне идеје, али и до непоправљиве дугорочне штете, мишљења је професор.

Процес разградње “српског етничког и културног простора” започет у османско доба, наставили су Аустроугари, а завршили комунисти, закључује Селимовић.

Салих Селимовић је српски историчар и публициста, рођен 1944. године у Тешњу. Потиче из српске породице Вујовић (Херцеговина). Аутор је 20 књига и 116 научних и стручних радова. Редован је члан Матице Српске, сарадник више научних часописа, добитник Вукове награде и других вриједних признања.

Предавање професора Селимовића је резултат сарадње Катедре за историју Филозофског факултета и Факултета безбједносних наука УНИБЛ.

Комплетно предавање погледајте ОВДЈЕ.