korice 2
pc_fbn
em_fbn
krp_fbn
opi_fbn
Изградња модела ресторативне друштвене правде у Босни и Херцеговини
Аутор: Laurance Armand French
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2018. године

Из предговора

Knjiga Izgradnja modela restorativne društvene pravde u Bosni i Hercegovini je nastala kao rezultat naučno-istraživačkog rada uglednog američkog profesora Lorensa Armanda Frenča (Laurence Arnand French), sa Univerziteta u Nju Hempširu (New Hampshire) iz Darama (Durham), Sjedinjene Američke Države (SAD). Profesor Frenč je, kao specijalista Fulbrajtovog programa, boravio u Banjoj Luci, Republika Srpska, u periodu od 22. februara do 2. aprila 2016. godine, u kojem je i sprovodio svoje istraživanje.

Knjiga profesora Frenča daje drugačiji pogled na ratove na prostoru bivše Jugoslavije (1991-2001) u odnosu na dominantan diskurs u zapadnoj javnosti. Tragičan konflikt često je jednostrano sagledavan iz perspektive u kojoj se jedna strana u sukobu, u ovom slučaju Srbi, vide kao isključivi krivci za rat (1991-1995). Autor u svom istraživanju analizira istorijske okolnosti, navodi relevantne činjenice, objašnjava šta se zapravo desilo na Balkanu na kraju 20. vijeka i tumači ulogu učesnika  u sukobu, uključujući i međunarodnu zajednicu.

Autor konflikt posmatra uzročno-posljedično, dijalektički analizira dešavanja, preispituje okolnosti i događaje i njihov uticaj na tok istorije naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Sagledavajući širi društveni kontekst i geografski
prostor, autor posebnu pažnju posvećuje konfliktu u Bosni i Hercegovini.

Njegovo viđenje konflikta je viđenje naučnika, a ne političara ili ideologa. U javnom diskursu, konflikti na Balkanu (1991-2001) često se sagledavaju sa kratke vremenske distance, ne uzimaju se u obzir društvene okolnosti i dinamika odnosa između različitih etničkih i vjerskih grupa u decenijama koje su prethodile konfliktu, posebno njihovi odnosi tokom dva velika rata u 20. vijeku.

Безбједносна политка
Прилике у Босни и Херцеговини
Аутор: Предраг Ћеранићh
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2020. године

Из предговора

Безбједносна политика – Прилике у Босни и Херцеговини наслов је књиге која је пред Вама, али и потпуно неистражена тема. Тако су истраживачки задаци с једне стране били велики изазов, а с друге захтјеван и нимало лак подухват. Креирање јавних политика се тек однедавно озбиљније истражује на подручју земаља насталих дисолуцијом Социјалистичке Федеративне Ре- публике Југославије (СФРЈ). И у односу на сусједне земље – Србију, Хрватску и Црну Гору – проучавање јавних политика у БиХ касни. Област безбједности је, опет, посебно специфична, нарочито за земљу створену међународним мировним уговором након тешког и дуготрајног рата, а која је остала са много специфичних околности и непознаница.

Иначе, када је ријеч о Босни и Херцеговини, многа питања остају отворена. На примјер, како у земљи која је оптерећена бројним проблемима, како у погледу уставних рјешења, тако и оних свакодневних који проистичу из неспоразума владајуће номенклатуре, оличене у политичким представници- ма конститутивних народа БиХ, формулисати и спроводите јавне политике?

Посебно деликатно питање је како креирати јавне политике у области безбједности?

Фокус нашег истраживања поставили смо на јавне политике Босне и Херцеговине, али ће посебна пажња бити усмјерена на њихове актере у policy процесу, односно, у креирању политика. Међусобна интеракција формалних и неформалних актера долази до изражаја у свим фазама креирања јавних политика, од којих су најпознатије: започињање политике; формулисање политике; спровођење политике; оцјена политике. Анализирање постојећих јавних политика у области безбједности је посебан проблем. Током процеса анализе, извршена је њихова класификација на: приватну, јавну, војну, политичку, социјеталну, економску, енергетску и еколошку безбједност.

Хашки трибунал: Поглед из Москве
Аутор: Евгениј Михајлович МИНИН
Издавач: Факултет безбједносних наука и
Факултет безбедности Београд, 2020. године

Из предговора

Јевгеније Михајлович Мињин, доктор историјских наука, у периоду од 1980. до 2000. године налазио се на дипломатским и конзуларним дужностима Министарства иностраних послова СССР и Русије у Њемачкој (Хамбург), Западном Берлину и Холандији. Као дипломата у рангу првог секретара и са знањем њемачког, енглеског и холандског језика пратио је судске процесе вођене пред Хашким трибуналом. Своје виђење тих процеса објавио је у књизи под називом „Кого, за что и как судил Международный трибунал по бывшей Югославии” („Коме, због чега и како је судио Међународни трибунал за бившу Југославију”), а која је 2018. године постала доступна руској читалачкој публици захваљујући издавачком центру „РЕМА” при универзитету МГЛУ, гдје је доктор Мињин у радном односу. Захваљујући суиздавачком подухвату Факултета безбедности Универзитета у Београду и Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци, Мињинова књига под насловом „Хашки трибунал: поглед из Москве” објављена је на српском језику. Надамо се да ће помоћи објективном сагледавању рада Трибунала који дефинитивно одлази у историју, и биће све више предмет научних истраживања.

Аутор у уводним напоменама наглашава да је књига намијењена „како стручњацима за међународно право, правницима, историчарима, тако и ширем кругу читалаца које интересују догађаји европске и светске политике, који су на неки начин у вези са животом наше земље (прим. прев. Русије)”. Уједно, Мињин наглашава да је књига „упућена и младом нара- штају Русије, онима који имају изоштрен осећај за праведност” и који нису равнодушни „према судбини народа који са Русијом има вишевековне чврсте братске везе, јединствену историјску прошлост и заједничку судбину”. Књигу је аутор подијелио на три поглавља. У првом је дат историјат догађаја везаних за „међуетничке ратне сукобе у СФРЈ”. У том контексту изложена су дешавања од сукоба у Хрватској и БиХ до ратних дешавања на Косову и НАТО агресије на Југославију 1999. године. Други дио књиге аутор је посветио околностима формирања Хашког трибунала, „карактеристикама његових овлашћења и Статута”, односно, откривању структуре Трибунала и резултате рада. У трећем поглављу анализира се дјеловање Трибунала и дају се карактеристике вођења судских процеса.

Контрола над радом полиције
Аутор: Драгомир Јовичић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2021. године

Из предговора

Свака држава у савременим условима има интерес да њени органи своје послове обављају у складу са законом и у интересу грађана. Имајући у виду њену дјелатност, полиција је под посебном лупом како самих грађана тако и државе. Својом дјелатношћу полиција неријетко задире у основна права и слободе човјека, зато је веома важно да она ове важне послове обавља у општем интересу, а поштујући, притом, сваког грађанина.

Употреба силе државе мора бити ограничена, а када долази до употребе силе, онда то мора бити у складу са нормативним оквиром који је држава у предвиђеној процедури и прописала. Дакле, полиција је специјализован државни орган који има таква овлашћења чијом се употребом могу произвести посљедице које се касније не могу отклонити. Зато је важније да полиција ради законито и професионално него други државни органи. Управо зато, неопходно је да постоји квалитетан систем надзора и контроле над радом полиције.

Материјале за ову књигу прикупљам, анализирам и обрађујем посљедњих десет година, од када сам почео на Високој школи унутрашњих послова да предајем овај предмет који је и уведен у наставни план и програм 2010. године. Дакле, овај уџбеник је резултат дугогодишњег рада у који сам спојио теоријска искуства из ове области, са својим богатим практичним двадесетогодишњим искуством у области рада полиције.
Овај уџбеник је намијењен, прије свега, студентима Факултета безбједносних наука у Бањoj Луци, али, по свом садржају и обрађеној материји, он може бити веома користан и онима који већ обављају полицијске послове у некој од полицијских агенција у Босни и Херцеговини. Уџбеник обрађује све код нас актуелне облике контроле над радом полиције, али и на врло јасан начин приказује и начин на који се контрола над полицијом остварује у неким европским земљама. Поред тога, у уџбенику су приказана и европска начела по којима се руководе они који обављају надзор над овим специфичним и важним државним органом.

Oснове политике интеграције и сарадње у области унутрашњих послова и правосуђа у Европској унији
Аутор: Борис Тучић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2020. године

Из предговора

Област унутрашњих послова и правосуђа, односно „Простор слободе, безбједности и правде” те заједничке политике које се креирају и спроводе у оквиру њега, представљају једну од најкомплекснијих и најдинамичнијих сфера европске интеграције и сарадње. Ријеч је о области у којој се преламао, а и данас се прелама, прегршт безбједносних изазова по европску организацију и њене државе чланице, на које су заједнички одговори, у компарацији са економском интеграцијом и питањима stricto sensu везаним за успостављање и функционисање унутрашњег тржишта, тражени са приличним закашњењем. Но, и ти, „закашњели” одговори на заједничке безбједносне изазове небројено пута су се показали као неадекватни, а сама Европска унија, без обзира на висок степен изграђености правног, регулаторног и институционалног оквира у овом контексту, манифестовала је (не)очекивану рањивост и неспособност да се ефикасно суочи са питањима која дубоко угрожавају не само елементарну безбједност њених чланица и њихових грађана, већ и фундаментална вриједности на којима Унија почива.