korice 2
pc_fbn
em_fbn
krp_fbn
opi_fbn
Sikman_Terorizam_korice_stampa
Zana Vrucinic_Maloljetnicka delinkvencija_stampa – korice
lalkn
Изградња модела ресторативне друштвене правде у Босни и Херцеговини
Аутор: Laurance Armand French
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2018. године

Из предговора

Knjiga Izgradnja modela restorativne društvene pravde u Bosni i Hercegovini je nastala kao rezultat naučno-istraživačkog rada uglednog američkog profesora Lorensa Armanda Frenča (Laurence Arnand French), sa Univerziteta u Nju Hempširu (New Hampshire) iz Darama (Durham), Sjedinjene Američke Države (SAD). Profesor Frenč je, kao specijalista Fulbrajtovog programa, boravio u Banjoj Luci, Republika Srpska, u periodu od 22. februara do 2. aprila 2016. godine, u kojem je i sprovodio svoje istraživanje.

Knjiga profesora Frenča daje drugačiji pogled na ratove na prostoru bivše Jugoslavije (1991-2001) u odnosu na dominantan diskurs u zapadnoj javnosti. Tragičan konflikt često je jednostrano sagledavan iz perspektive u kojoj se jedna strana u sukobu, u ovom slučaju Srbi, vide kao isključivi krivci za rat (1991-1995). Autor u svom istraživanju analizira istorijske okolnosti, navodi relevantne činjenice, objašnjava šta se zapravo desilo na Balkanu na kraju 20. vijeka i tumači ulogu učesnika  u sukobu, uključujući i međunarodnu zajednicu.

Autor konflikt posmatra uzročno-posljedično, dijalektički analizira dešavanja, preispituje okolnosti i događaje i njihov uticaj na tok istorije naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Sagledavajući širi društveni kontekst i geografski
prostor, autor posebnu pažnju posvećuje konfliktu u Bosni i Hercegovini.

Njegovo viđenje konflikta je viđenje naučnika, a ne političara ili ideologa. U javnom diskursu, konflikti na Balkanu (1991-2001) često se sagledavaju sa kratke vremenske distance, ne uzimaju se u obzir društvene okolnosti i dinamika odnosa između različitih etničkih i vjerskih grupa u decenijama koje su prethodile konfliktu, posebno njihovi odnosi tokom dva velika rata u 20. vijeku.

Безбједносна политка
Прилике у Босни и Херцеговини
Аутор: Предраг Ћеранић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2020. године

Из предговора

Безбједносна политика – Прилике у Босни и Херцеговини наслов је књиге која је пред Вама, али и потпуно неистражена тема. Тако су истраживачки задаци с једне стране били велики изазов, а с друге захтјеван и нимало лак подухват. Креирање јавних политика се тек однедавно озбиљније истражује на подручју земаља насталих дисолуцијом Социјалистичке Федеративне Ре- публике Југославије (СФРЈ). И у односу на сусједне земље – Србију, Хрватску и Црну Гору – проучавање јавних политика у БиХ касни. Област безбједности је, опет, посебно специфична, нарочито за земљу створену међународним мировним уговором након тешког и дуготрајног рата, а која је остала са много специфичних околности и непознаница.

Иначе, када је ријеч о Босни и Херцеговини, многа питања остају отворена. На примјер, како у земљи која је оптерећена бројним проблемима, како у погледу уставних рјешења, тако и оних свакодневних који проистичу из неспоразума владајуће номенклатуре, оличене у политичким представници- ма конститутивних народа БиХ, формулисати и спроводите јавне политике?

Посебно деликатно питање је како креирати јавне политике у области безбједности?

Фокус нашег истраживања поставили смо на јавне политике Босне и Херцеговине, али ће посебна пажња бити усмјерена на њихове актере у policy процесу, односно, у креирању политика. Међусобна интеракција формалних и неформалних актера долази до изражаја у свим фазама креирања јавних политика, од којих су најпознатије: започињање политике; формулисање политике; спровођење политике; оцјена политике. Анализирање постојећих јавних политика у области безбједности је посебан проблем. Током процеса анализе, извршена је њихова класификација на: приватну, јавну, војну, политичку, социјеталну, економску, енергетску и еколошку безбједност.

Хашки трибунал: Поглед из Москве
Аутор: Евгениј Михајлович МИНИН
Издавач: Факултет безбједносних наука и
Факултет безбедности Београд, 2020. године

Из предговора

Јевгеније Михајлович Мињин, доктор историјских наука, у периоду од 1980. до 2000. године налазио се на дипломатским и конзуларним дужностима Министарства иностраних послова СССР и Русије у Њемачкој (Хамбург), Западном Берлину и Холандији. Као дипломата у рангу првог секретара и са знањем њемачког, енглеског и холандског језика пратио је судске процесе вођене пред Хашким трибуналом. Своје виђење тих процеса објавио је у књизи под називом „Кого, за что и как судил Международный трибунал по бывшей Югославии” („Коме, због чега и како је судио Међународни трибунал за бившу Југославију”), а која је 2018. године постала доступна руској читалачкој публици захваљујући издавачком центру „РЕМА” при универзитету МГЛУ, гдје је доктор Мињин у радном односу. Захваљујући суиздавачком подухвату Факултета безбедности Универзитета у Београду и Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци, Мињинова књига под насловом „Хашки трибунал: поглед из Москве” објављена је на српском језику. Надамо се да ће помоћи објективном сагледавању рада Трибунала који дефинитивно одлази у историју, и биће све више предмет научних истраживања.

Аутор у уводним напоменама наглашава да је књига намијењена „како стручњацима за међународно право, правницима, историчарима, тако и ширем кругу читалаца које интересују догађаји европске и светске политике, који су на неки начин у вези са животом наше земље (прим. прев. Русије)”. Уједно, Мињин наглашава да је књига „упућена и младом нара- штају Русије, онима који имају изоштрен осећај за праведност” и који нису равнодушни „према судбини народа који са Русијом има вишевековне чврсте братске везе, јединствену историјску прошлост и заједничку судбину”. Књигу је аутор подијелио на три поглавља. У првом је дат историјат догађаја везаних за „међуетничке ратне сукобе у СФРЈ”. У том контексту изложена су дешавања од сукоба у Хрватској и БиХ до ратних дешавања на Косову и НАТО агресије на Југославију 1999. године. Други дио књиге аутор је посветио околностима формирања Хашког трибунала, „карактеристикама његових овлашћења и Статута”, односно, откривању структуре Трибунала и резултате рада. У трећем поглављу анализира се дјеловање Трибунала и дају се карактеристике вођења судских процеса.

Контрола над радом полиције
Аутор: Драгомир Јовичић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2021. године

Из предговора

Свака држава у савременим условима има интерес да њени органи своје послове обављају у складу са законом и у интересу грађана. Имајући у виду њену дјелатност, полиција је под посебном лупом како самих грађана тако и државе. Својом дјелатношћу полиција неријетко задире у основна права и слободе човјека, зато је веома важно да она ове важне послове обавља у општем интересу, а поштујући, притом, сваког грађанина.

Употреба силе државе мора бити ограничена, а када долази до употребе силе, онда то мора бити у складу са нормативним оквиром који је држава у предвиђеној процедури и прописала. Дакле, полиција је специјализован државни орган који има таква овлашћења чијом се употребом могу произвести посљедице које се касније не могу отклонити. Зато је важније да полиција ради законито и професионално него други државни органи. Управо зато, неопходно је да постоји квалитетан систем надзора и контроле над радом полиције.

Материјале за ову књигу прикупљам, анализирам и обрађујем посљедњих десет година, од када сам почео на Високој школи унутрашњих послова да предајем овај предмет који је и уведен у наставни план и програм 2010. године. Дакле, овај уџбеник је резултат дугогодишњег рада у који сам спојио теоријска искуства из ове области, са својим богатим практичним двадесетогодишњим искуством у области рада полиције.
Овај уџбеник је намијењен, прије свега, студентима Факултета безбједносних наука у Бањoj Луци, али, по свом садржају и обрађеној материји, он може бити веома користан и онима који већ обављају полицијске послове у некој од полицијских агенција у Босни и Херцеговини. Уџбеник обрађује све код нас актуелне облике контроле над радом полиције, али и на врло јасан начин приказује и начин на који се контрола над полицијом остварује у неким европским земљама. Поред тога, у уџбенику су приказана и европска начела по којима се руководе они који обављају надзор над овим специфичним и важним државним органом.

Oснове политике интеграције и сарадње у области унутрашњих послова и правосуђа у Европској унији
Аутор: Борис Тучић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2020. године

Из предговора

Област унутрашњих послова и правосуђа, односно „Простор слободе, безбједности и правде” те заједничке политике које се креирају и спроводе у оквиру њега, представљају једну од најкомплекснијих и најдинамичнијих сфера европске интеграције и сарадње. Ријеч је о области у којој се преламао, а и данас се прелама, прегршт безбједносних изазова по европску организацију и њене државе чланице, на које су заједнички одговори, у компарацији са економском интеграцијом и питањима stricto sensu везаним за успостављање и функционисање унутрашњег тржишта, тражени са приличним закашњењем. Но, и ти, „закашњели” одговори на заједничке безбједносне изазове небројено пута су се показали као неадекватни, а сама Европска унија, без обзира на висок степен изграђености правног, регулаторног и институционалног оквира у овом контексту, манифестовала је (не)очекивану рањивост и неспособност да се ефикасно суочи са питањима која дубоко угрожавају не само елементарну безбједност њених чланица и њихових грађана, већ и фундаментална вриједности на којима Унија почива.

Тероризам - Правни оквир и судска пракса
Аутор: Миле Шикман
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2021. године

Из предговора

Монографија “Тероризам – правни оквир и судска пракса” написана је као резултат вишегодишњег научног бављења проблемом тероризмa и представља наставак рада на наведеном пољу. У том смислу уочено је неколико битних карактеристика, што је и довело до писања ове књиге. Једна од њих јесте динамичност у промјени облика и структуре овог криминалног феномена. Тако, само у односу на период од нешто више од десет година, када је објављена монографија “Тероризам – актуелни и могући облици” (у издању Високе школе унутрашњих послова, Бања Лука, 2006) изражен облик био је самоубилачки тероризам док данас доминира употреба војне тактике у терористичком дјеловању, с једне стране, и појачана активност појединаца вољних да учине терористички акт (тзв. усамљени вукови), с друге стране, који врло често дјелују и као страни терористички борци. Исто тако, посљедњих 20-ак година дошло је до наглог одговора међународних субјеката тероризму.
То је за посљедицу имало доношење многобројних међународних докумената који обухватају тематику сузбијања тероризма, као и потребе за њиховим увођењем у домаће кривично законодавство. Најбољи примјер је правни оквир Европске уније који је у посљедње двије године доживио значајне измјене (нпр. Директива ЕУ о сузбијању тероризма из 2017. године), што није обухваћено монографијом објављеном 2017. године (Кривичноправно реаговање на тешке облике криминалитета, Бања Лука: Правни факултет Универзитета у Бањој Луци). Истовремено догодили су се појединачни терористички акти, као и укљученост домаћих држављана у страним терористичким активностима, што је довело до примјене норми кривичног права на њих. Створена је одговарајућа судска пракса, која је отворила нова питања, прије свега њене адекватности у остваривању основне функције кривичног права. Управо је то предмет и тежиште ове монографије.

Малољетничка делинквенција
Аутор: Жана Врућинић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2021. године

Из предговора

Дјеца су будући лидери било које земље, њено богатство и просперитет, тако да она заслужују саосјећање и одговарајућу бригу. Иако се рађају невина, поједина дјеца, углавном на почетку животног циклуса, усљед различитих фактора ризика који се преламају у личности, усмјерена су према криминалним тенденцијама. Елиминацијом или бар контролом ових фактора дјеца у ризику могла би се обликовати у вриједне и просперитетне младе људе.
С тим циљем, у овом уџбенику кроз петнаест наслова понуђен је свеобу­хватан, мултидисциплинаран приступ проучавања малољетничке делинквенције. Како би студенти безбједносно-криминалистичког усмјерења разумјели комплексну природу малољетничке делинквенције, дефинисани су и описани значајни индикатори и предиктори проблематичног понашања у раној животној доби, као и секвенце корака које млада особа треба прећи да би постала преступник, укључујући егзогене и ендогене факторе делинквентног понашања, разматрањa савремених напора за контролу делинквенције кроз малољетничко правосуђе, као и заштиту права дјеце у сукобу са законом предвиђену путем међународних докуменaта.
Није изостављен ни виктимолошки аспект и приступ угроженој дјеци и малољетницима, као најрањивијој категорији. Максима боље спријечити него лијечити, најбоље описује процес превенције, нужне тежње сваке цивилизоване заједнице у настојању стварања услова за правилан развој индивидуе, који овом приликом није заобиђен.

Идентитет, конфликт, безбједност
Аутор: Велибор Лалић
Издавач: Факултет безбједносних наука, 2021. године

Из предговора

Проучавање безбедности у Босни и Херцеговини неодвојиво је од сагледавања узајамне везе између (супротстављених) колективних идентитета и конфликта, а која је вероватно трајно обележила овај простор. Познато је да национални, односно, етнички и верски идентитет има велику улогу приликом друштвене мобилизације и хомогенизације, посебно у условима друштвених нестабилности и криза. Посматрајући дешавања из прошлости, саживот народа у Босни и Херцеговини, поред периода релативног друштвеног мира, праћен је периодима великих политичких нестабилности и насиља.
Какво значење идентитет има у безбедносном дискурсу, на који начин колективни идентитети генеришу конфликте и које су шире безбедносне импликације – питања су на којима је био фокус овог истраживања. У монографији се тематизује питање национално и верски мотивисаног насиља у послератној Босни и Херцеговини. Злочини из мржње, у концептуалном смислу, jeсу конфликти између различитих колективних идентитета који стварају врло интензивну безбедносну динамику.
Темељ ове монографије јесу извештаји из двоетапног емпиријског истраживања. Први део истраживања тиче се испитивања феномена злочина из мржње спроведених од 2009. до 2013. године. Основни налази добијени у тој фази истраживања изложени су у докторској дисертацији под насловом Злочини мржње у Босни и Херцеговини која је одбрањена на Факултету безбедности Универзитета у Београду у мају 2014. године. Други део истраживања реализован је у периоду од 2016. до 2020. године. То је омогућило, како проверу стабилности претходно уочених образаца, тако и продубљене увиде у значајне аспекте манифестовања истраживане појаве.
За потребе истраживања теренским радом је прикупљана обимна емпиријска грађа на територији Босне и Херцеговине. Та грађа садржи изворна сведочанства, погледе и искуства људи који живе и раде у срединама где су националне и верске тензије израженије, укључујући и насиље. Неки од њих, лично су били жртве злочина из мржње.