Интервју проф. др Предрага Ћеранића за портал Српскаинфо: “У школе увести предмет Безбједносна култура”

“У средњим школама у Српској треба увести предмет Безбједносна култура, пандан некадашњој Одбрани и заштити, коју су ђаци учили у бившој Југославији”.

То је само један од приједлога како подићи ниво безбједности у јавним установама, који је озбиљно нарушен таласом дојава о постављеним бомбама у школама у Српској, те највећој здравственој установи.

Иза ове идеје стоји декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци, Предраг Ћеранић, који је за портал Српскаинфо говорио о пријетњама које су узбуркале цијели регион, те увођењу нових безбједносних протокола у јавне објекте.

Потресне сцене
Више од 400 основних и средњих школа у Српској запримило је почетком мјесеца мејлове са пријетећим садржајем, након сличног таквог сценарија у Србији и Федерацији БиХ. Ученици су евакуисани, а посебно су потресне биле сцене из Универзитетског-клиничког центра РС, гдје је након дојаве о подметнутој бомби већина пацијената морала изаћи из болнице, укључујући труднице и породиље.

– Залажем се за подизање мјера самозаштите свих објеката од јавног значаја и јачање безбједносне културе, поготово младих. Не треба чекати да се неко зло догоди, па да реагујемо, што је иначе пракса код нас. Превентиван рад увијек доноси резултат – истиче Предраг Ћеранић за Српскаинфо.

Морају се, сматра он, мијењати постојећи протоколи, у складу са новонасталом ситуацијом и временом, када су лажне дојаве постале скоро свакодневне.

– Протоколи налажу да у случају дојаве о подметнутој експлозивној направи треба евакуисати све запослене, болеснике… То вриједи у редовним ситуацијама, али у времену када су дојаве постале средство за вођење специјалног, хибридног рата, треба мијењати протоколе. Не можете сваки дан евакуисати запослене, поготово износити болеснике из просторија. Треба се прилагођавати ситуацији. УКЦ треба да има властиту службу обезбјеђења и да у датој ситуацији они изврше преглед објекта. Тек ако уоче нешто сумњиво, торбу за коју се не зна власник, онда зову полицију и врше евакуацију. Ако не уоче ништа сумњиво, онда нема потребе за евакуацијом – појашњава наш саговорник.

Иако народ често не узима за озбиљно ове пријетеће мејлове, увјерен већ унапријед да је ријеч о лажној дојави, Ћеранић појашњава да је ипак врло лако унијети експлозивну направу у неки јавни објекат. У болницама вам нико не прегледа торбу коју носите, нити постоје детектори метала. Такав “претрес” доживјећете једино при уласку у зграду Владе.

– Боље одмах реаговати кроз превентивну заштиту и појачати техничку опремљеност и обезбјеђење јавних установа, поготово на УКЦ, како бисмо правовремено осујетили свакога ко би имао намјеру да нешто покуша, јер би му било тешко да унесе неку експлозивну направу – говори овај стручњак за безбједност.

Узнемирујуће дојаве којима смо недавно свједочили требају нам бити поука да озбиљније приступимо заштити јавних установа.

Правила понашања

На мети су биле школе са више хиљада ђака и наставника, због чега и младе генерације морамо припремити за модерно доба које, нажалост, обилује разним врстама пријетњи, између осталог, вршњачким насиљем и наркотицима.

– Концепт у школама, за који се залажем, на неки начин је ревитализација нечега што смо раније имали. Ријеч је о увођењу предмета “Безбједносна култура” у другом полугодишту трећег разреда средње школе, у којем би млади учили како да заштите себе и друге од широког спектра опасности које пријете са улице и интернета, укључујући и безбједносне пријетње, као што је дојава о бомбама. Ту је још важно усвојити правила понашања током земљотреса, поплаве и других елементарних непогода. Као предаваче, ја овђе видим своје дипломце и оне који су завршили адекватан факултет – појашњава Ћеранић за Српскаинфо.

Да ли је онда права намјера ових приједлога да се увођењем новог предмета прокрчи пут за запошљавање студената Факултета безбједносних наука?

– Нико с нашом дипломом није на Заводу за запошљавање, сви су запослени, али то је прилика да подигнемо ниво безбједносне културе код омладине. Наш факултет школује кадар који се углавном запошљава у Министарству унутрашњих послова, дијелом у СИПА и другим полицијским агенцијама, али сигурно је да би тај кадар могао бити и наставни и подучавати ђаке како да заштите себе и друге. Наравно да афирмишем своје студенте за које се трудимо да буду добри полицајци, али ту је прије свега став надлежних органа да одреде радну групу која би израдила тај школски програм и читав елаборат – закључује Ћеранић.

*Текст је преузет са портала Српскаинфо.