Одржан помен и положени вијенци на Спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањој Луци
У оквиру обиљежавања 45 година успјешног рада и развоја Универзитета, 6. новембра 2020. године одржан је помен и положени су вијенци на Спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањој Луци који су, као припадници Војске Републике Српске, положили своје животе у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
„Укупно 87 радника и студената Универзитета дало је живот за слободу Републике и свих нас. Хвала им што су били на бранику отаџбине у најтежим тренуцима. Наша је трајна обавеза да их се сјећамо и да никада не дозволимо да се њихова имена и храброст забораве, јер захваљујући њима, данас имамо јаку и стабилну Републику Српску и Универзитет’’, казао је ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин, током помена на платоу између Правног и Машинског факултета гдје је смјештена Спомен-плоча.
„Морам да поручим да је Универзитет у Бањој Луци покренуо активности на изградњи спомен обиљежја у част погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањој Луци, a који ће се налазити у Универзитетском граду”, казао је ректор.
Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић изјавио је да студенти и професори Универзитета у Бањој Луци који су положили своје животе на олтар отаџбине не смију никада бити заборављени.
Рајчевић је рекао да имена погинулих морају бити забиљежена не само на спомен-плочи, него и у срцима свих.
„Они су дали све што су имали за Републику Српску и зато ће се Влада трудити да земља за коју су се борили буде још боља”, рекао је Рајчевић.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић навео је да мобилисање младости за одбрану земље говори о озбиљности ситуације у којој се налазила држава и нација, те да је српски народ кроз историју имао више овако тешких ситуација које не смију да буду заборављене.
Зора Вуковић из Бања Луке, мајка погинулог борца Бориса Вуковића, које је био студент Електротехничког факултета УНИБЛ, рекла је да вријеме не лијечи ране, али да живот не може стати.
„Иза Бориса је остала кћеркица, која није била рођена када је он погинуо. Ту сам да помогнем да се она изведе на прави пут и то ме држи у животу”, додала је она.
Подсјећамо, од почетка ратних дејстава одређен број студената, радника и наставног особља Универзитета у Бањој Луци налазио се у јединицама Војске Републике Српске. У другој половини 1994, када је проглашено ратно стање на дијелу територије Републике Српске, извршена је мобилизација свих студената војних обвезника и дијела наставног особља Универзитета у Бањој Луци. Наредбом Главног штаба Војске Републике Српске формирана је Студентска бригада, која се са око 2.500 припадника у јесен 1994. налазила на првим линијама ратишта у одбрани Републике Српске, дјелујући према Бихаћу.
