СИСТЕМИ БЕЗБЈЕДНОСТИ И ПИТАЊЕ КОНТРОЛЕ

Системи безбједности и начини њихове контроле, односно, питање контроле – како сам и дао наслов монографији која је пред вама, тема је којом се у научном смислу бавим скоро четврт вијека. Првенствено су ме интересовали системи безбједности економски развијених европских земаља, Велике Бри таније, Њемачке и Француске, али је у фокусу мог интересовања увијек била Босна и Херцеговина (БиХ), земља у којој сам рођен, одрастао, и у којој и да нас живим. Сем тога, у БиХ сам значајан дио радног вијека провео радећи управо у систему безбједности – прије, током и након рата. Налазио сам се на различитим руководним позицијама те, захваљујући томе, систем безбједности у БиХ могу посматрати из више различитих углова, како изнутра тако и споља. У обавјештајној служби сам провео 17 година. Стога би се мојим опсервацијама у контексту оцјене рада овог, можда најзначајнијег подсистема безбједности, и могло вјеровати. Модели контроле рада обавјештајних служби било је оно од чега сам полазио. То је, уједно, била и тема мог магистарског рада, одбрањеног на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, сада далеке 2008. године. Истраживање је дуго трајало с обзиром на то да сам непосредно био ангажован на оперативним пословима, што, признајем, троши енормну енергију. Све у све му, започето је завршено, а свој прегалачки рад сам проширио на системе без бједности и њихову друштвену контролу, што је резултирало одбраном моје прве докторске дисертације 2011. године на Правном факултету Слобомир П универзитета у Бијељини, граду у којем сам својевремено живио. И маги ста р ски и докторски рад преуредио сам и објавио као књиге1 како бих дао допринос уређењу ове области, тј. питању контроле система безбједности. Јавно сам дјеловао учествујући у бројним контакт емисијама јавних сервиса и комер цијалних телевизијских станица. Моји наступи су привлачили пажњу, али, нажалост, у погледу контроле система безбједности није забиљежен напредак. Или га ја нисам видио.

Систем безбједности је дефинитивно важан дио сваког државног апарата. Одавно је речено да се од безбједности не може очекивати да производи друштвена добра, али да безбједност ствара услове да сви други друштвени субјекти производе добра. Еклатантан примјер је Украјина, гдје се, према руским погледима, одвија специјална војна операција, док из ЕУ и САД указују да се ради о ратним дејствима. Како год, Доњецк, град који је широј јавности био познат по фудбалском клубу Шахтјор, који се такмичио у Лиги шампиона, постао је још познатији по ратним разарањима и патњи цивилног становништва. Познати фудбалски клуб могао се такмичити у престижној лиги управо захваљујући јакој економској основи, коју му је пружао регион богат рудама и развијеном индустријом. Да ли се данас фудбал игра у Доњецку, раде ли фабрике, експлоатишу ли се угаљ и друге руде? Одговор добро знамо. Дакле, када је безбједност угрожена, све је угрожено. Систем безбједности је та инфраструктура која треба да буде оквир за привредни развој и његово неометано функционисање. Он је, уједно, и важна полуга власти.