Идентитет, конфликт, безбједност

Проучавање безбедности у Босни и Херцеговини неодвојиво је од сагледавања узајамне везе између (супротстављених) колективних идентитета и конфликта, а која је вероватно трајно обележила овај простор. Познато је да национални, односно, етнички и верски идентитет има велику улогу приликом друштвене мобилизације и хомогенизације, посебно у условима друштвених нестабилности и криза. Посматрајући дешавања из прошлости, саживот народа у Босни и Херцеговини, поред периода релативног друштвеног мира, праћен је периодима великих политичких нестабилности и насиља.
Какво значење идентитет има у безбедносном дискурсу, на који начин колективни идентитети генеришу конфликте и које су шире безбедносне импликације – питања су на којима је био фокус овог истраживања. У монографији се тематизује питање национално и верски мотивисаног насиља у послератној Босни и Херцеговини. Злочини из мржње, у концептуалном смислу, jeсу конфликти између различитих колективних идентитета који стварају врло интензивну безбедносну динамику.
Темељ ове монографије јесу извештаји из двоетапног емпиријског истраживања. Први део истраживања тиче се испитивања феномена злочина из мржње спроведених од 2009. до 2013. године. Основни налази добијени у тој фази истраживања изложени су у докторској дисертацији под насловом Злочини мржње у Босни и Херцеговини која је одбрањена на Факултету безбедности Универзитета у Београду у мају 2014. године. Други део истраживања реализован је у периоду од 2016. до 2020. године. То је омогућило, како проверу стабилности претходно уочених образаца, тако и продубљене увиде у значајне аспекте манифестовања истраживане појаве.
За потребе истраживања теренским радом је прикупљана обимна емпиријска грађа на територији Босне и Херцеговине. Та грађа садржи изворна сведочанства, погледе и искуства људи који живе и раде у срединама где су националне и верске тензије израженије, укључујући и насиље. Неки од њих, лично су били жртве злочина из мржње.