Управљање безбедносним ризицима природних катастрофа

Поштовани читаоци, пред вама је уџбеник Управљање безбедносним ризицима природних катастрофа на истоименим студијама другог циклуса, као и на студијама другог циклуса Еколошка безбједност на Факултету безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци. Садржај уџбеника одговара наставном плану и програму наведених наставних предмета. Уџбеник је намењен и студентима сродних студија других високошколских образовних установа у земљи и иностранству (нпр. студентима на предмету Управљање ризиком ИМТ МАС Управљање безбједносним ризицима природних катастрофа, на Криминалистичко-полицијском универзитету (КПУ) у Београду), али и широј стручној и научној јавности.

При изради рукописа уџбеника уважена су следећа полазишта: 1) садржај акредитационих картона наставног предмета Управљање безбједносним ризицима природних катастрофа на два наведена студијска програма студија другог циклуса Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци, затим 2) искуства практичара (пре свега, из делокруга безбедносних субјеката који обављају послове у областима: заштите и спашавања и заштите у еколошком смислу) и 3) повратне информације од студената који су похађали наставу и полагали испит наведених наставних предмета.

Аутор првог дела уџбеника је проф. др Дане Субошић, другог дела проф. др Стево Јаћимовски, а трећег дела Нада Ракић. Први део уџбеника посвећен је методологији управљања ризиком, други део је посвећен елементима математичке статистике у управљању ризицима, док је трећи део посвећен примени софтверског пакета SPSS у управљању ризицима. Методолошким делом уџбеника садржане су и методе за процену ризика, при чему су обрађене појмом, врстама, принципима, применом, повезаношћу са другим методама и стандардима, као и предностима и недостацима њихове примене. Математичко-статистичким (другим) делом уџбеника, дати су елементарни методи математичке статистике који се користе у управљању ризицима, приликом моделовања карактеристичних ситуација у којима је ризик изражен. Код моделовања је коришћен полуемпиријски модел (параметри у методима математичке статистике су усвојени емпиријски) и аналитички модел (коришћен је метод минимизације ризика употребом варијационог рачуна). Примењеним (трећим) делом уџбеника, омогућено је његовим корисницима да се упознају са софтверским пакетом SPSS у општем безбедносном контексту и у ужем контексту који се односи на управљање ризицима. Тиме је омогућено корисницима тог дела текста да стекну компетенције за подршку доносиоцима одлука у виду квантитативне основе за ваљано одлучивање, како у погледу опште безбедносне проблематике тако и у делу који се односи на примену теорије ризика у њој. Као примењени, овај део уџбеника садржи велики број тзв. „екранских форми”, које нису посебно нумерисане и назване, јер би то у великој мери повећало обим текста без значајног повећања његовог квалитета. Осим тога, нумерисање и додатно идентификовање таквих графичких прилога није издавачки стандард.

Сврха знатног броја илустрација (нумеричких, графичких и табеларних модела) јесте подизање нивоа очигледности садржаја овог уџбеника. Тиме се подиже и ниво очигледности садржаја наставног предмета Управљање безбједносним ризицима природних катастрофа, што је значајно за реализацију теоријске и практичне наставе на тему ових, за многе, апстрактних садржаја. Наглашена очигледност појединих садржаја инспирисана је и могућношћу студената да делове овог уџбеника користе као практикум.

Израда уџбеника на тему Управљања безбедносним ризицима природних катастрофа захтева консултовање теоретичара и практичара. Они су својим сугестијама значајно подигли квалитет текста који је пред вама. Уз захвалност свима онима који су допринели ваљаности уџбеника Управљање безбедносним ризицима природних катастрофа (посебно проф. др Драгану Млађану, проф. др Саши Мићину и другима), користимо ову прилику и да апелујемо на научну и стручну јавност да заузме критички однос према овом рукопису, како би његово наредно издање било што квалитетније.