Вјежбе подржане рачунарским симулацијама у обуци снага заштите и спасавања

Систем заштите и спасавања представља један од битних сегмената без­бједности неке земље. Као саставни дио ширег контекста националне безбједности, овај систем је усмјерен првенствено на заштиту људи, инфраструктуре и животне средине од природних опасности али и других облика угрожавања, што укључује и рат и ратна дејства.
Као и сваки други систем, и овај систем заштите и спасавања мора да има своју структуру, елементе и јасно дефинисане односе између њих као и јасно дефинисане односе овог система са осталим системима безбједности државе. Та структура и ти елементи се граде и изграђују дуго времена и није их могуће успоставити само законом или неким декретом. За изградњу једног оваквог сложеног система потребно је вријеме.

Основно језгро система заштите и спасавања чини цивилна заштита. Њено мјесто и улога у друштву се често занемарује а посебно на нивоу јединица локалних самоуправа. Веће и развијеније јединице локалне самоуправе посвећују више пажње цивилној заштити док мање и сиромашније, објективно, нису у могућности да се значајније баве цивилном заштитом усљед недостатка обученог људства за те активности и финансија које би подржале развој једног таквог система на локалном нивоу. И поред свега наведеног, цивилна заштита мора и треба бити препозната као главни носилац система заштите и спасавања. Успостава комплетног и ефикасног система заштите и спасавања је обавеза и дужност сваког организованог друштва.

На нивоу Републике Српске постоји Републичка управа цивилне заштите која је основни носилац тзв. „система заштите и спасавања” у Републици Српској. Самим тим, она је и носилац превентивних активности. Иако Управа нема директне надлежности над јединицама локалне самоуправе, када је у питању систем заштите и спасавања, у надлежности Управе је контрола, реализације основних превентивних активности а то су, прије свега, израде процјена, израде планова и реализација обуке на локалном нивоу, али без репресивних мјера и законске могућности да се јединицама локалне самоуправе изрекну мјере због неиспуњавања обавеза. На основу досадашњих истраживања и контрола, показано је да сегмент обуке није на задовољавајућем нивоу. Обука нема приоритет који би требало да има, и њена реализација није у довољној мјери заступљена на локалном нивоу. Поједини елементи система, као што су хитне службе (полиција, ватрогасци, хитна помоћ), кроз природу свог посла и усљед организације и структуре, реализују активности обуке релативно често, али елементи система заштите и спасавања, попут штабова за ванредне ситуације, јединица цивилне заштите опште намјене, јединица за заштиту и спасавање у привредним друштвима, доста ријетко реализују обуку.

Циљ ове књиге је да укаже на неке нове начине обуке снага заштите и спасавања а, прије свега, штабова за ванредне ситуације, како на локалном нивоу тако и на нивоу Републике Српске, па и шире. Нове технологије пружају нове могућности које је потребно искористити јер трошкови и новац, у том случају, нису ограничавајући фактори. Основна идеја је била да се представе вјежбе подржане рачунарским симулацијама и да се дају основни елементи за њихово планирање, организовање, реализовање и евалуацију. У том контексту, рад је подијељен на девет поглавља уз увод на самом почетку и закључна разматрања на самом крају ове књиге.

Прво поглавље је посвећено обуци снага заштите и спасавања у Републици Српској, Федерацији БиХ и у институцијама на нивоу БиХ, као и утицај уласка БиХ у Механизам цивилне заштите ЕУ на сегмент обуке снага заштите и спасавања у ентитетима и Брчко дистрикту БиХ. Друго поглавље објашњава симулације и симулацијске системе, даје појмовни оквир, историјски развој, области примјене и предности и недостатке употребе компјутерски подржаних вјежби у односу на теренске или неке друге. Треће поглавље је, прије свега, оријентисано ка појму и типологизацији вјежби и дају се описи основних типова вјежби које се користе у систему заштите и спасавања у Републици Српској као и оне које се могу користити у будућности а међу којима су и вјежбе подржане рачунарским симулацијама. Основе менаџмента вјежби снага заштите и спасавања су дате у четвртом поглављу које је уједно увод у планирање компјутерски подржаних вјежби а што је представљено у петом поглављу. Ту су представљене све фазе планирања и организовања компјутерски подржаних вјежби уз детаљан опис тимова за планирање, свих конференција и техничких припрема које је потребно реализовати прије саме вјежбе. Шесто поглавље даје детаљан опис начина на који се реализују вјежбе подржане рачунарским симулацијама уз посебан осврт на контролу и оцјењивање ових вјежби, док седмо поглавље даје основе везане за извјештавање о реализацији компјутерски подржаних вјежби, како током њене реализације тако и након тога. У осмом поглављу представљени су симулацијски системи који се данас користе у свијету и које је могуће наћи, како у БиХ тако и у земљама у окружењу, са њиховим основним карактеристикама и начином примјене.

На крају је дат приказ симулацијских центара који се налазе у БиХ и земљама у окружењу а који потенцијално могу бити коришћени или се већ користе у некој мјери за обуку снага система заштите и спасавања. На самом крају су дата закључна разматрања која упућују на значај употребе компјутерски подржаних вјежби за обуку снага заштите и спасавања а, прије свега, управљачког апарата и штабова за ванредне ситуације.

Ми, аутори, надамо се да ће ова књига дати подстрека Републичкој управи цивилне заштите али и јединицама локалне самоуправе да крену у сусрет са будућношћу и да искористе постојеће капацитете како би кроз ову врсту обуке унаприједили систем заштите и спасавања.

Монографију можете прочитати ОВДЈЕ.