Хашки трибунал: Поглед из Москве

Јевгеније Михајлович Мињин, доктор историјских наука, у периоду од 1980. до 2000. године налазио се на дипломатским и конзуларним дужностима Министарства иностраних послова СССР и Русије у Њемачкој (Хамбург), Западном Берлину и Холандији. Као дипломата у рангу првог секретара и са знањем њемачког, енглеског и холандског језика пратио је судске процесе вођене пред Хашким трибуналом. Своје виђење тих процеса објавио је у књизи под називом „Кого, за что и как судил Международный трибунал по бывшей Югославии” („Коме, због чега и како је судио Међународни трибунал за бившу Југославију”), а која је 2018. године постала доступна руској читалачкој публици захваљујући издавачком центру „РЕМА” при универзитету МГЛУ, гдје је доктор Мињин у радном односу. Захваљујући суиздавачком подухвату Факултета безбедности Универзитета у Београду и Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци, Мињинова књига под насловом „Хашки трибунал: поглед из Москве” објављена је на српском језику. Надамо се да ће помоћи објективном сагледавању рада Трибунала који дефинитивно одлази у историју, и биће све више предмет научних истраживања.

Аутор у уводним напоменама наглашава да је књига намијењена „како стручњацима за међународно право, правницима, историчарима, тако и ширем кругу читалаца које интересују догађаји европске и светске политике, који су на неки начин у вези са животом наше земље (прим. прев. Русије)”. Уједно, Мињин наглашава да је књига „упућена и младом нара- штају Русије, онима који имају изоштрен осећај за праведност” и који нису равнодушни „према судбини народа који са Русијом има вишевековне чврсте братске везе, јединствену историјску прошлост и заједничку судбину”. Књигу је аутор подијелио на три поглавља. У првом је дат историјат догађаја везаних за „међуетничке ратне сукобе у СФРЈ”. У том контексту изложена су дешавања од сукоба у Хрватској и БиХ до ратних дешавања на Косову и НАТО агресије на Југославију 1999. године. Други дио књиге аутор је посветио околностима формирања Хашког трибунала, „карактеристикама његових овлашћења и Статута”, односно, откривању структуре Трибунала и резултате рада. У трећем поглављу анализира се дјеловање Трибунала и дају се карактеристике вођења судских процеса.